Olvido Gara Josa (Alaska)

Olvido Gara Josa, nestašna devojčica plave kose, omiljena u školi i prepoznatljiva u društvu po ispijanju 2 litre Coca-Cola na dan, jedna je od napriznatijih pevačica Španije. Pojavljivanje na sceni beleži kroz 4 grupe (Kaka de Luxe, Pegamoides, Dinarama i Fangoria) koje je formirala u određenim periodima muzičke karijere. (slike postavljene sa leve strane teksta)

U nastojanju da je predstavim kroz specifične crte njene ličnosti, članak ce ostati uskraćen za podatke njene muzičke karijere koju je prosto i nemoguće sažeti u jedan članak.:)

Rođena 13. juna 1963. u Meksiku, otac Manuel Gara López (rodom iz Gijón) i majka América Jova Godoy (rodom iz Cuba).

Odrastanjem uz majku koja se bavila magijom i koja je upražnjavala određene rituale kao što su prosipanje šećera ispred vrata da bi prizvala pare, Alaska religiju i veru doživljava na svoj način. Mama joj je samo jednom gledala u karte, jer se Alaska ubraja u one koji ne žele da saznaju svoju budućnost, ali isto tako voli sigurno da korača ka njoj služeći se samo njoj poznatim amajlijama. Kuća joj je puna figura svetaca, piramida, nekih komada nakita, barbi lutaka i figura iz horor filmova. „Mnogima je to čudno i primitivno, a za mene je to izvor snage i nešto što je izvan svih zakona.“

Privatno zaklon traži u klasičnoj muzici (gde posebno mesto zauzima Vagner), a sretan broj koji ju je kroz život pratio je svakako broj 13.

1973. sa svojih navršenih 10 godina dolazi u Španiju u Madrid. Španiju tada doživljava kao neki svet u crno-beloj boji i pripisuje sve to kulturološkom šoku. Spas nalazi u knjigama i stripovima koji su joj na neki način nadomestili programsku šemu meksičke televizije. Kao jedinica živela je u svetu mašte i kreirajući ga kroz knjige stvorila je sebi jedan vid skloništa (zaklona), a danas želi da taj magičan svet ostane zauvek unutar nje.

Danas za Španiju kaže: „Živim u Španiji jer sam je izabrala (u poređenju sa onima koji su ovde rođeni) tako da, ako želim da zauzmem odbrambeni stav, mogu je dobro odbraniti, a ako želim da je kritikujem, iskritikovaću je još više jer imam sa čime i da je poredim.“

Omiljeni grad joj je London u koji je kao mala odlazila sa mamom zbog šopinga. Tamo je prvi put uočila nekolicinu mladih ljudi koji su nosili frizure sa čudno obrijanom i ofarbanom kosom. U njima je pronašla sebe i u Španiju se vratila se punim kesama posebne i unikatne garderobe (po rečima njene mama: ružne i šarene :)), koja joj je formirala stil. Pošto je još uvek bila dete i iz straha da je ta strast ka formiranju jedinstvenog stila ne odvuče od škole, mama je uvek nosila sa sobom rezervnu kesu sa garderobom da bi je presvlačila u liftu. Uprkos pokušajima sa da nastavi školavanje sa 14 godina Alaska napušta školu i posvećuje se u potpunosti muzici.

Prilazi muzici na ciničan i ironičan način, trudeći se da kroz pesme prenese poruke. Veliki deo njene publike upravo zbog toga čini gej populaciji za čija se prava lično i