La gente me señala, me apuntan con el dedo
Susurra a mis espaldas y a mi me importa un bledo
¿Qué más me da?, si soy distinta a ellos
No soy de nadie, no tengo dueño.
Yo sé que me critican, me consta que me odian
La envidia les corroe, mi vida les agobia. ¿Por qué será?, yo no tengo la culpa
Mi circunstancia les insulta.
Mi destino es el que yo decido
El que yo elijo para mí…
A quién le importa lo que yo haga?
A quién le importa lo que yo diga?
Yo soy así, y así seguiré, nunca cambiaré
Quizá la culpa es mía por no seguir la norma
Ya es demasiado tarde para cambiar ahora.
Me mantendre firme en mis convicciones,
Reportaré mis posiciones.
Mi destino es el que yo decido
El que yo elijo para mí…
A quién le importa lo que yo haga?
A quién le importa lo que yo diga?
Yo soy así, y así seguiré, nunca cambiaré
Ljudi me gledaju, upiru prstom u mene
Pričaju iza mojih leda i mene je baš briga
Šta me briga?, ako sam drugačija od njih
Nisam ničija, nemam vlasnika.
Znam da me kritikuju, znam da me mrze
Zavist ih nagriza, moj život ih guši.
Zašto bi to bilo tako?, ja nisam kriva
Moja pojava ih vređa.
Moja sudbina je ono što ja odlučim
Ono što ja odaberem za sebe…
Koga je briga šta ja radim?
Koga je briga šta ja kažem?
Ja sam takva kakva sam, tako ću nastaviti i
nikad se neću promeniti.
Možda je greška moja jer ne pratim standard
Sada je već prekasno da bih se promenila.
Ostaću dosledna svojim uverenjima,
Opravdaću moje postupke.
Moja sudbina je ono što ja odlučim
Ono što ja odaberem za sebe…
Koga je briga šta ja radim?
Koga je briga šta ja kažem?
Ja sam takva kakva sam, tako ću nastaviti i nikad se neću promeniti.
Olvido Gara Josa (Alaska) – biografija
Ostavite vaše mišljenje