Camino de Santiago – 1. deo – Caminante, no hay camino, se hace camino al andar.

“Putniče, ne postoji staza, put nastaje dok hodaš (Caminante, no hay camino, se hace camino al andar.)” još davno je rekao Antonio Machado. Nakon velikog broja zemalja i gradova koje smo imali priliku da obiđemo, neki put samo u prolazu a neki put sa više slobodnog vremena za uživanje, čovek se zapita šta je to što čini jedno putovanje vrednim pamćenja? Da li su to ljudi koje ste upoznali, gradjevine i spomenici koje ste videli, hrana koju ste probali ili atmosfera koju ste osetili? Verovatno je odgovor sve od gore navedenog po malo, sa manje ili više akcenta na pojedine stvari, u zavisnosti od toga šta je svakom od nas kao pojedincu bitnije. Putovanja na koje se zaputi većina ljudi manje-više sledi sličan obrazac: vikend tura do nekog evropskog grada, leti – na more, zimi – na planinu, i u tome nema ničeg lošeg. Naprotiv, ljudi malo napune baterije, vide nešto drugačije, pa i sebe i svoj život mogu da sagledaju objektivnije dok upoznaju druge narode i kulture. Drugi su opet skloniji avanturama, odlaze u manje turistički popularne zemlje ili odmor provode u prirodi (sa poštovanjem prema istoj, a ne tako što ostavljaju smeće iza sebe).

Španija je jedna od zemalja koja je uvek privlačila pažnju ljudi sa naših prostora. Mediteranski mentalitet, toplo more, ljubazni ljudi i ukusna hrana  su samo neki od razloga zašto je to jedna od omiljenih destinacija ne samo nama, nego i putnicima sa svih strana sveta. Medjutim, ta putovanja su uglavnom usmerena na velike gradove, Barselonu, Madrid, Balearska i Kanarska ostrva, dok drugi opet obilaze gradove Andaluzije  u nadi da će tamo doživeti pravi duh Španije. Većina njih nije svesna da Španija može da ponudi jedno potpuno drugačije iskustvo, van ovih popularnih turističkih destinacija. Način putovanja koji će biti tema ovog putopisa je utkan u DNK svakog od nas, još od vremena dok su naši davni preci prelazili velike razdaljine u potrazi sa hranom, do srednjeg veka kada se putovalo zbog trgovine ili religioznih razloga. Upravo to iskustvo, putovanja desetinama kilometara snagom sopstvenih nogu, možete doživeti u zelenim brdima i dolinama Galicije – pokrajine na severozapadu Španije dok se bez obzira na vremenske uslove svakim korakom približavate krajnjem odredištu – Katedrali u gradu Santiago de Compostela.

Ideju da predjemo jedan deo, vekovima starog puta “Camino de Santiago” smo imali još 2020. godine. Medjutim, zbog pandemije ovo putovanje je moralo da pričeka još dve godine. Konačno, ove 2022. nakon smirivanja situacije sa korona virusom smo se upustili u organizaciju ovog, da tako kažemo poduhvata. I pored toga što smo ranije išli na razne planinarske akcije, ovog puta zalogaj je bio nešto veći. Trebalo je preći 114 km peške tokom 6 dana, ili u proseku oko 20 km dnevno. Sama razdaljina koja se predje tokom jednog dana nije nešto posebno velika, i to verovatno svako od nas može da uradi i bez neke velike pripreme, doduše sa rizikom male upale mišića. Medjutim, za ovakav poduhvat treba biti siguran da ćete i posle prvog dana biti u stanju da još narednih 5 dana prelazite sličnu razdaljinu. To je nešto što nikad ranije nismo probali, ali znajući da nismo ni prvi ni poslednji koji se spremaju na ovakav put, bili smo spremni da prihvatimo izazov, iako do kraja nismo znali kako će naše telo reagovati.

Camino de Santiago nije samo jedan put. Postoje više različitih ruta koje idu sa raznih krajeva sveta, a svima je zajedničko što se završavaju u gradu Santiago de Compostela. Malo istražujući po internetu, odlučili smo se da za ovaj put, odaberemo tzv. Francuski put (Camino Francés). Ovaj put počinje u selu Saint Jean Pied de Port, u Pirinejima blizu granice Španije i Francuske i ukupno je dugačak oko 940km. Iako ima ljudi koji ovu razdaljinu predju u kontinuitetu tokom mesec i po dana, za takav poduhvat je stvarno potrebna velika fizička sprema kao i dovoljno slobodnog vremena, koje nažalost većina od nas nema.

Da biste na kraju puta dobili potvrdu, tzv. “La Compostela”, potrebno je da predjete najmanje 100 km peške ili jašući konja, dok je minium 200 km ako idete biciklom. S obzirom da smo išli peške, odlučili smo da putovanje započnemo od mesta Sarria, koje je udaljeno 114 km od cilja – Santiago de Compostela. Ako na Camino de Santiago krećete iz neke druge zemlje, možete uraditi sledeće: Prvo avionom doletite do Madrida (iz Beograda postoji direktan let), a zatim do Sarria putujete brzim vozom Alvia koji kreće sa stanice Madrid Chamartín i u Sarria stiže posle nešto više od 4 sata (udaljenost oko 500 km).

Vozovi su udobni, a prelepi krajolici koje vidite pored pruge čine da vreme prilično brzo prodje. Ukoliko putujete tokom sezone, od aprila do septembra, sigurno ćete u vozu videti i druge putnike koji su se zaputili na Camino de Santiago. Prepoznaćete ih pre svega po velikim rančevima, planinarskim štapovima i velikom uzbudjenju i entuzijazmu koje niko ne krije. Pre puta je potrebno da se dobro pripremite, kako fizički, tako i izborom odgovarajuće odeće, obuće i opreme. Više informacija o tome, kao i našim utiscima sa ovog uzbudljivog putovanja, možete pročitati u našem sledećem tekstu na ovom sajtu. Kako biste bili obavešteni kada naredni tekst izadje, ne zaboravite da nas zapratite na društvenim mrežama.