Perú – mistična zemlja Inka – 2. deo – Putovanje na Machu Picchu

Peru je u poređenju sa Srbijom prilično velika zemlja, kako po površini (14 puta veća) tako i po broju stanovnika (32 miliona od čega oko 10 miliona u glavnom gradu – Limi). U skladu sa geografskim karakteristikama i klimom može se podeliti na 3 regiona: costa (obala), sierra (planina) i selva (džungla). Prvo veće putovanje u planinsku oblast na koje smo se odlučili je bilo u grad Cuzco i drevni grad Inka – Machu Picchu ( što znači Stara planina na jeziku domorodaca – Quechua ). Kao što možete pretpostaviti, s obzirom na velike razdaljine koje treba prevaliti, u ovom slučaju smo se odlučili na avion (dužina leta oko 1 sat), jer bismo u suprotnom autobusom putovali oko 20 sati.

Na visini zadatka 

Međutim, let avionom donosi jedan izazov sa sobom, na koji verovatno niste naišli prilikom ranijih putovanja avionom, a to je visinska razlika. Naime, Lima se nalazi na obali mora, što će reći približno 0 m nadmorske visine. S druge strane, grad Cuzco se nalazi u planinskom lancu Anda na visini od 3400m. Za praktično sat vremena koliko traje let, vaše telo mora da se navikne na veliku razliku u visini, a sam efekat razređenog vazduha je prilično individualan i ne možete se pripremiti na to što vas čeka. Zbog toga je preporučljivo da pre daljeg nastavka puta, provedete bar jedan dan u Cuzco-u, kako biste se privikli. U mom slučaju, visinska bolest nije izazivala neke veće tegobe, osim toga što mi puls bio prilično ubrzan, čak i kad ležim u krevetu. S druge strane, Milica, jedna od studenata koja iz grupe je prvi dan imala mučninu, ali je već drugog dana bilo sve ok. Peruanci za visinsku bolest preporučuju čaj od lišća koke, što moram priznati nije izazvalo neko poboljšanje u mom slučaju. Verovatno bi trebalo da sam popio mnogo više od jedne šolje, ali bi to sigurno izazvalo i neke druge reakcije 🙂

Cuzco je grad u jugoistočnom delu Perua, u blizini doline reke Urubamba, sa oko 400 hiljada stanovnika. Za vreme stare civilizacije Inka, Cuzco je bio glavni grad od 13. do 16. veka, kada je tokom više decenija trajala borba između Španije i starosedeoca koja je završena pobedom Španije 1572. godine. S obzirom na blizinu Machu Picchu, grad je veoma interesantan turistima, i predstavlja jednu od usputnih stanice prema krajnjem cilju – Machu Picchu. 

Vozom Ćira kroz dolinu reke Urubamba

Iz Cuzco do sela Aguas Calientes (Tople Vode) podno grada Machu Picchu se može stići vozom, prugom uskog koloseka, što samo za sebe predstavlja poseban doživljaj. Karta za turiste je nekoliko puta skuplja od one za lokalce, što i ima smisla s obzirom na razliku u životnom standardu. Međutim, postoji i druga opcija gde možete iskusiti putovanje vozom a ipak malo uštedeti, pogotovo ako ste u grupi od nekoliko ljudi. Naime, nas četvoro studenata na razmeni (Milica, Mika, Mercedes i ja) smo iznajmili taksi do sela Ollantaytambo, odakle se dalje može nastaviti vozom narednih 30 km do Aguas Calientes. U našem slučaju, voz je krenuo predveče, tako da smo na odredište stigli kasno uveče. Interesantan događaj tokom putovanja vozom je bio kada se voz zaustavio na jednoj od usputnih stanica. Tom prilikom je iz mraka odjednom na prozor skočio dečak. Na prvi mah nismo odmah shvatili o čemu se radi, da bismo kasnije shvatili da to siromašna deca iz tog kraja zapravo očekuju od turista da im daju hranu ili novac.

Samo za avanturiste

Pored putovanja vozom postoji još jedna opcija za prave avanturiste, a to je peške od KM82 na 2600 m nadmorske visine do krajnje destinacije Aguas Calientes što je ukupno 45 km, sa 4 dana i 3 noćenja. Za ovakvu avanturu svakako treba biti spreman fizički kao i sa odgovarajućom opremom i dovoljno vremena, pa se nadam da ću nekad u životu imati prilike da i to isprobam ako me put ponovo navede u Peru.

Pod svetlošću mesečine

Nakon što smo stigli u Aguas Calientes, posle večere smo brzo otišli na spavanje, jer nas je čekalo jutarnje penjanje na Machu Picchu. Naime, običaj je da se prema starom gradu Inka kreće ujutru, dok još sunce nije izašlo, uz svetlost mesečine. Na sreću, tog dana je bio pun mesec, tako da je bilo sasvim dovoljno svetla. Praktično se ne možete izgubiti, jer postoji duga kolona ljudi koja ide istim putem kao i vi, a vi sve vreme idete pravo gore, presecajući krivudavi asfaltni put. Malo je reči kojima bi se opisao izlazak sunca i jutro gore na planini. Isprva, sve bude obavijeno maglom, a kako se sunce polako pojavljuje na horizontu iza planine, tako polako i magla nestaje, i veličanstveni grad se pojavljuje u svoj svojoj širini i lepoti.

Veliko otkriće

Iako je grad udaljen samo 80 km od glavnog grada civilizacije Inka – Cuzco, zbog specifičnog položaja skrivenog duboko u planini, Španci nisu bili svesni njegovog postojanja, pa je to razlog što nije uništen kao neka druga mesta u Peru. Tokom narednih vekova, okolna džungla je u potpunosti prekrila ovaj grad, tako da je je za njegovo postojanje znao veoma mali broj ljudi, uglavnom iz njegove neposredne okoline. Tako je bilo sve do 1911. godine, kada je istoričar i istraživač Hiram Bingham, predavač na Univerzitetu Yayle, u regionu tražio stari glavni grad Inka. Tom prilikom, lokalni stanovnik Melchor Arteaga ga je doveo do ruševina Machu Picchu. Iako Hiram definitivno nije prva osoba koja je posetila ruševine, on je najzaslužniji za skretanje svetske pažnje na ovo značajno mesto. Machu Picchu je 1983. godine od strane UNESCO-a uvršten u svetsku baštinu, kao apsolutno remek-delo arhitekture i jedinstveno svedočanstvo civilizacije Inka.

Llama y Alpaca

Tokom vaše posete na Machu Picchu, neminovno ćete se sresti sa najfotogeničnijim stanovnicima ovog podučja a to su lame (šp. llama) i alpake (šp. alpaca). Ove životinje žive u planinskim regionima Čilea, Argentine, Bolivije i Perua, gde su sigurno dale veliki doprinos razvoju velike civilizacije Inka. Niski nivoi kiseonika na velikim visinama Anda predstavljaju izazov za disanje mnogih životinja. Međutim, lamama ovo uopšte ne predstavlja problem, zbog izuzetno visoke koncentracije hemoglobina u krvi, što im omogućava da dobro absorbuju malo dostupnog kiseonika. Lame su nezavisne, dobroćudne i prijateljski nastrojene. Često će vam se približiti i znatiželjno vas posmatrati. Međutim, ako se osete ugroženim, može se desiti da snažno pljunu, iako u retkim slučajevima to stvarno urade u pravcu ljudi. Na Machu Picchu ćete ih videti kako slobodno pasu, često nezainteresovane za prisustvo turista, na koje su očigledno navikle. Kamera treba da vam je uvek u pripravnosti, jer u svakom momentu možete očekivati da Lama pozira za vas.

Pitate se otkud ja u Peru? Malo više o tome možete pročitati u prethodnom članku Perú – mistična zemlja Inka – 1. deo Više detalja o samoj poseti Machu Picchu, pišem uskoro. Ako želite da među prvima saznate kad tekst bude objavljen, lajkujte našu facebook stranicu ili se prijavite na mejling listu.