Alejandro Sanz

Alejandro Sánchez Pizarro španski kantautor i kompozitor, rođen je 18.12.1968. Dok su drugi bežali iz škole da bi igrali fudbal, on to isto činio da bi svirao gitaru.
Već sa 11 godina je znao čime će se baviti, i kako kaže, do 23 godine je trčao kroz život ka cilju koji ga danas čini muzičarem sa najviše prodatih diskova u istoriji španske muzike i najviše Gremi nagrada (19).

Da biste ga na pravi način upoznali, a kroz pesmu i doživeli, istaći ću par zanimljivosti:

• Komponuje muziku i piše pesme ne čineći ih autobiografskim, jer smatra da ih jedino na taj način prepušta publici. Ne voli da objašnjava svoje pesme i na taj način dozvoljava da se svako u njima pronađe na svoj način. „Mi marciana“ je jedina pesma u kojoj je dao sebi za pravo da opiše emocije prema svojoj ženi, i nazivajući je „marsovkom“ dočara njenu posebnost.
• Bavi se dobrotvornim radom i pomaže ljudima kojima je pomoć potrebna iz egocentičnog razloga – uči puno od njih. Put u Zimbabve 2012. godine sa lekarima bez granica izdvaja kao uslugu koja mu je učinila popularnost da doživi i oseti sreću u potpuno drugom obliku. Posle tog puta svima preporučuje solidarni turizam jer je kako on kaže, to jedan od načina da se shvati da pokvaren auto i nije neki veliki problem koji je vredan sekiracije.
• Priznaje da je samo jednom prilikom zaplakao u bioskopu, jer je tamo najlakše sakrio suze. Kako ga je sramota da zaplače javno smislio je rečenicu koju ponavlja u glavi kada ga emocije ponesu i potreba za suzama prerasta u smeh :).
• Ima strah od aviona do te mere da svaki put, kao u crtanim filmovima, ima osećaj da će se usred ničega preprečiti neka planina.
• Jedina stvar zbog koje se kaje u životu je prva upaljena cigareta, za ostale tvrdi da bi se desile na ovaj ili onaj način. Jedina stvar koja mu nedostaje iz detinjstva je intenzitet emocija koji se jedino u tim godinama uvek lako pretoči u zaljubljivanje.
• Ne ume da laže i da kaže „ne“ iz navedenim razloga ima svog asistenta.
• Mama mu je jednom prilikom gledala u karte i videla da će biti jako poznat i bogat. Kada je ona umrla 2012. njen odlazak je objasnio kroz vrata duše koja su se zatvorila.
• Kao najlepši trenutak tišine navodi samoću koja mu je potrebna posle koncerta da bi sabrao utiske, a kao najlepše sećanje na buku izdvaja plač njegove dece prilikom rođenja.
• Često citira rečenicu „Morirme vivo es lo que quiero“  (želim da umrem živ), koja se pojavljuje se u njegovoj pesmi „Hice llorar hasta los ángeles“.
• Prihvata činjenicu da su mnoge stvari izložene promenama, da mogu i ne moraju biti u našim životima. Poslednji album „La música no se toca“ stvara u čast muzike, smatrajući je jedinim „nedodirljiv“ segmentom, koji kao takav mora da postoji uvek.
• Hitovi koji su vam sigurno poznati su: 2005. duet sa Shakirom „La tortura“, a 2006. godine pesma „Te lo agradezco pero no“, period koji se u žutoj štampi pamti kroz pretpostavku njihove ljubavne afere. 2009. godine snima duet sa Alicia Keys „Looking For Paradise“. Preporučujem vam pesmu „ Y, ¿si fuera ella?„ , jedna u nizu njegovih, za koju vam nije potrebno poznavanje španskog jezika da bi vam pokrenula emocije. Uživajte…