manzanitaGitarista i kantauror José Ortega Heredia, poznat po svom nadimku Manzanita, bio je jedan od onih cigana koji su znali da stvore nove ritmove. Eksperimentišući sa popom, rumbom i čistim flamenkom, uveo je u špansku gitaru nove zvukove koji su njegovo ime u istoriji muzike obeležili kao preteča novog flamenka. Njegova karijera dostiže vrhunac sedamdesetih godina kada su njegova kreativna moć, promukli glas i poseban način sviranja gitare stigli do onih koji su u sebi nosili duh flamenka.

Rođen je 07.02.1956. u Madridu u familiji andaluzijskih cigana: otac peveč i igrač flamenka Rafael Ortega García, majka Trinidad Heredia Jiménez flamenko igračica i poznati stric u oblasti muzike Manolo Caracol.

1965. godine, sa samo 9 godina, u Madridu, počinje da nastupa sa svojim roditeljima u lokalima i klubovima gde se peva i igra flamenko.

Upoznaje Enrique Morente i sa 11 godina ga prati po svetskoj turneji. Enrique mu je usadio strast za andaluzijskom poezijom (Gustavo Adolfo Bécquer i Federico García Lorca), koju je kasnije preneo na svoje pesme:

  • 1988. snima album En voz Baja a las Rosas, sa inspiracijom pronađenom u stihovima Luis de Góngora, García Lorca i Juana Inés de la Cruz..
  • 1995. numera Verde que te quiero verde, sa slovima i inspiracijom pronađenom u stihovima poeme García Lorca.

Sa Manzanitinih 12 godina, njegov stric Manolo Caracol, osniva jedan od najpoznatijih flamenko lokala, pod nazivom Tearto real de los gitanos (kraljevsko pozorište cigana), u kom su nastupi Manzanite već bili poznati kao autentično sviranje ciganske gitare. Pošto je bio jako stidljiv, prilikom nastupa ispred brojne publike uvek bi mu se zarumeneli obrazi. Iz tog perioda datira i njegov nadimak Manzanita (jabučica).

  • 1974., u toku svetske turneje po Meksiku sa Enrique Morente, upoznaje braću Amador i Miguel Losada i Alfonso Gabarre, i formiraju grupu Los Chorbos, sa novim flamenko stilom.
  • Tri godine kasnije, započinje solo karijeru i predstavlja se sa nadimkom Manzanita.
  • 1978. dostiže veliki uspeh sa pločom Poco ruido y mucho duende…..
  • 1981. se ženi i snima dve velike numere Por tu Ausencia i Ramito de Violetas. Posle slede naslovi i hitovi pesama  Cuando la Noche Te Envuelve (1982), La Quiero a Morir (1983), Mal de Amores (1984) i Echando Sentencia (1986)
  • Devedesetih godina napušta muziku, oseća da je pozvan od strane Boga i posvećuje se crkvi.
  • 1993. objavljuje ploču Quédate con Cristo, gde se jasno ocrtavaju njegova religiozna ubeđenja.

Po rečima Manzanite, a po mišljenju njegove parohije „Ako pevaš za svet, ne možeš i za crkvu„. Nošen ovim dubokim ubeđenjem, seli se sa porodicom u Malagu, gde se posvećuje religiji i u tom periodu svog života se bavio prodajom posteljine. Nije prošlo mnogo i  vraća se na muzičku scenu ističući da ga je religija formirala i obogatila kao čoveka, ali da je muzika njegov život.

Umire u svojoj kući nadomak sela Alhaurín de la Torre, 06.12.2004., u svojoj 48. godini života, od srčanog napada. U selu Alhaurín de la Torre ostaje zapamćen kao čovek velike duše, koji je svojom pesmom i nastupima pomagao onima kojima je pomoć bila potrebna. Posebno su bili značajni njegovi nastupi za pomoć ljudima koji su imali problema sa drogom.

Izjave, koje su u datim periodima otkrile njegov karakter i obeležavale njegovu karijeru:

  • Soy machista, no lo puedo evitar. No me gusta la mujer que trabaja. Me gusta la que está en casa y cuida de los hijos. Lo tengo muy claro: el día en que se casen mis hijas serán como su madre. A no ser que desobedezcan.
    Šovinista sam, ne mogu to izbeći. Ne sviđa mi se žena koja radi. Sviđa mi se ona koja je kući i čuva decu. Ono što mi je jasno je da će dan kada se udaju moje ćerke biti kao njihova majka. Osim ako ne budu poslušne.
  • Hace 10 años, si mi mujer me hubiese dicho que había conocido a otro hombre y se quería divorciar, la habría matado. Ahora, con la edad y la experiencia, lo podría entender. Pero igual me puede dar un ataque y le doy una paliza de muerte.
    Pre 10 godina, da mi je žena rekla da je upoznala drugog i da želi da se razvede, ubio bih je. Sada, sa godinama i iskustvom, mogao bih da razumem. Ali ipak je moguće da doživim napad (pobesnim) i da je udarim na mrtvo.
  • Me metí de lleno en la iglesia, pero después vi que la canción y la guitarra eran mi vida, y que no hay ningún arte que esté más cerca de Dios que la música y la pintura. Y aquí estoy.
    Potpuno sam se posvetio crkvi, ali sam posle uvideo da su pesma i gitara moj život, i da ne postoji nijedna druga umetnost, koja je bliža Bogu, kao što su to muzika i slikarstvo. I ovde sam (I zato sam ovde).
  • Me encantan las mujeres, pero no puedo tocarlas, porque me lo prohíbe mi religión. Tengo a mi mujer. Hay gente que admira la pintura o los coches; yo, a las mujeres.
    Obožavam žene, ali ih ne mogu pipati, jer mi to brani vera. Imam svoju ženu. Ima ljudi koji se dive slikarstvu ili kolima; ja, ženama.