Barrio (kvart) de Santa Cruz – uživanje svim čulima 🙂
Ime kvarta potiče od parohije Santa Cruz, koja je 1811. srušena u svrhu reurbanizacije grada i na tom mestu se danas nalazi
Smešten u samom centru, predstavlja jedan od najvažnijih i najpopularnijih kvartova. Sastoji se iz „lavirinta“ uskih ulica, sokaka i visokih starih kuća što čini da temperatura u tom delu grada ne bude toliko visoka. Ulice vode do trgova koji pružaju osećaj mira i udaljenosti od centra grada. Među poznatijim trgovima su:
Izgubiti se na proleće u ovom delu grada, gde iza svakog ugla dopire zvuk gitare, znači uživati u bojama, mirisu cveća i osetiti bliskost i naklonost ljudi. Većina starih kuća je pretvoreno u hotele, prodavnice za turiste…., ali dovoljan deo njih i dalje čuva istoriju ovog grada.
Plaza (trg) España – belo, plavo, žuto 🙂
Trg je konstruisan 1928, zbog Ibero-Američke izložbe 1929. godine i želje stanovnika Sevilje da pokažu svetu jedno neverovatno mesto. Projekat izgradnje ovog trga je bio najskuplji na izložbi. Građevina je posle izložbe trebala da čini deo Univerziteta Sevilje, ali se koristila kao sedište vojne vlade. Danas se tu nalazi predstavništvo centralne vlade Andaluzije.
Arhitekta zadužen za projekat trga je bio Aníbal Gonzáles koji je imao pomoć i od stane drugih prestižnih arhitekata. Iako zgrada ima samo 86 godina, po stilu gradnje, koji je renesansni, odaje utisak da je mnogo starija. Izgrađena je od cigle, keramike, kovanog gvožđa, izrezbarenog mermera. Keramika na celom trgu je u
Plaza España je veliki trg koji se prostire na 50 000 m2, od kojih 19 000 m2 izgrađene površine. Trg obrazuje polukružnu formu, koja simbolizuje zagrljaj Španije sa svojim bivšim kolonijama. Da bi se to dočaralo, na podnožju zgrade se prostire niz od 48
Zanimljiv podatak je da se u unutrašnjosti zgrade nalazi pozorište i umetnička dela čiji autori nisu odgonetnuti kao i to da su te informacije ljubomorno čuvane od javnosti.
17.10. 2010 je restaurirana Plaza España i par meseci posle je na ulazu u trg postavljen spomenik arhitekte Aníbal González.
Trg je služio kao scenografija u mnogim filmovima:
- Lawrence de Arabia
- Star Wars Episodio II: El Ataque de los Clones de la saga de la Guerra de las Galaxias, trg predstavlja planetu Naboo, za potrebe filma je kompjuterski obrađen
- El dictador, de Sacha Baron Cohen, premijera 2012, Plaza España kompjuterski obrađena je služila kao palata diktatora
- El Viento y el León, sa glumcem Sean Connery, pojavljuje se scena sa trgom dok paradiraju trupe
Daleko od gradske vreve, trg predstavlja idealno mesto za čitanje. Kada je lepo vreme, meštani Sevilje dolaze tu da bi ručali ili jednostavno samo uživali u danu.
Torre del Oro (Zlatna kula) – odsjaj 🙂
Kula je konstruisana između 1220. i 1221. radi zaštite grada za veme vladavine jedne marokanske dinastije. Sastavljena je iz tri dela: prvi deo je izgrađen između 1220. i 1221. godine, drugi u XIV veku, da bi se treći i završni konstruisao 1760. godine. Visina kule dostiže 36 metara, nalazi se na levoj
Postojala je legenda koja je bazirana na postojanju dugačkog lanca, koji se pružao od Torre del Oro do druge kule sa suprotne strane obale (danas je to calle (ulica) Fortaleza u barrio (kvart) de Triana) u nastojanju da spreči ulazak u rečnu luku. Legenda je pobijena sa tvrdnjom da je postojao određeni lanac, ali da je služio da bi se privezali čamci koji bi obrazovali most u službi povezivanja dve obale (orilla (obala) de Sevilla i orilla (obala) de Triana).
Iako je naziv kule (Torre del Oro) poznat još iz perioda marokanske dinastije, postoje različite teorije njenog imenovanja. U XVI veku hroničar Luis de Peraza imao je dve tvrdnje: da je dobila ime po pločicama koje odaju zlatan odsjaj pod uticajem sunca, i druga, da je kralj Pedro I čuvao u kuli zlato. U ovoj drugoj tvrdnji mnogi si ga podržali, precizirajući da se u njoj krilo upravo zlato donešeno iz Amerike. Po legendama Pedro I u kuli nije čuvao samo zlato, već i Aldonza Coronel (sestra poznate aristokratkinje iz Sevilje, María Coronel) u koju je bio zaljubljen. 1357. godine izvukao ju je iz manastira u kom je bila da bi je držan zatočenu u kuli i pod nadzorom čuvara.
21. marta 1936. po zahtevu pomorskog ministarstva u kuli počinju radovi za osnivanje pomorskog muzeja, koji je otvoren 24. jula 1944. godine. U muzeju su izloženi eksponati koji prave sponu kako izmeđju Sevilje i reke, tako i između Sevilje i mora.
Kritični momenti za opstanak kule:
- Kula je pretrpela velika oštećenja usled zemljotresa u Lisabonu 1755., posle kog je 1760. donji sprat kule dodatno ojačan malterom.
- 1868. godine, revolucionari su demolirali spoljašnju fasadu i njene delove su stavili na prodaju. Posle tog nemilog događaja kula je restaurirana 1900. godine, a do danas imala je još tri restauracije: 1991.-1992., 1995. i 2005. godine.
- Za vreme restauracije kule 2005., dokazalo se da zlatni odsjaj koji kula odaje potiče od mešavine krečnog maltera i presovane slame, koji se do tada pripisivao korišćenju određenih pločica u toku izgradnje.
La Maestranza – jak želudac 🙂
Arena u Sevilji je imovina La Real Maestranza de Caballería (korporacija formirana od strane jahača koji pripadaju starim plemićkim porodicama) čija je uloga, na prvom mestu očuvanje ove lepe građevine, zatim organizacija brojnih dobrotvornih aktivnosti kao i sama promocija borbe bikova i konjičkog sporta.
Da bi se objasnilo poreklo korporacije La Real Maestranza de Cabellería potrebno je da se vratimo u 1248. godinu, kada je osvojena Sevilja od strane kralja Fernando III El Santo. Konjica koga ga je pratila u osvajanju je posle formirala bratstvo (danas je to jedan vid udruženja), što je iniciralo 1670. osnivanje La Real Maestranza de Caballería de Sevilla od strane Carlosa II. Njena prvobitna uloga je bila da bude u službi krune. Sama reč „maestranza“ znači udruženje jahača u cilju treninga i učenja rukovanja konjima.
Od svog osnivanja, La Real Maestranza je organizovala borbu bikova prvo na javnim trgovima u gradu, da bi kasnije sebi izgradili Arenu. Izgradnja je trajala 120 godina, a posledica toga je njen
Prekretnice njene konstrukcije:
- 1730. La Real Maestranza odlučuje da želi svoju Arenu, pravougaonu i od drveta, na mestu ne tako udaljenom od današnje
- 1733. Ruši se prva Arena i izgrađuje se druga ovalne forme, ali i dalje od drveta
- 1786. Trećina Arene je od kamena, ali Rey Carlos III zabranjuje borbu bikova i radovi na Areni se obustavljaju. Ne dovršeni deo Arene je od drveta.
- 1820. Pokriva se polovina tribina i ostavlja se otkriven deo sa pogledom na Katedralu. Izgled Arene iz ove godine je zabeležen na mnogim starim slikama.
- 1881. Arhitekta Juan Talavera završava konstrukciju Arene pokrivajući je, ostavljajući i dalje jednu trećinu gradnje u drvetu
- 1914. Arhitekta Aníbal González konačno postiže izgradnju Arene, menja izgled prethodne promenom mesta tribina i korišćenjem cigle u izgradnji. Promene koje su usledile te godine predstavljaju ono sto je danas La Maestranza.
La Maestranza je danas jedna od najpoznatijih Arena na svetu. Žuti pesak koji se koristi kao podloga se zove albero i poreklom je iz Alcalá de Guadaíra. Prepoznatljiv je po jednoj osobini, zbog koje nalazi i veliku primenu – prilikom kišnih dana od njega se ne formira blato.
Za vreme Feria de Abril (Aprilski vašar) Sevilja živi
Vizuelno, park sa svojim baštama, jezercima, spomenicima u okviru jedne celine odaje utisak pojedinačnih delova gde je svaki za sebe specifičan po unikatnoj kreativnosti. Preko jednog od centralnih jezera je postavljen drveni mostić, u kom se skupljaju labudovi i paunovi.
Smešten je u središtu grada, ali sa svojom bogatom vegetacijom, mirisom narandži koji preovladava, cvrkutom ptica i zvukovima vode koji dopiru iz fontana odiše lepotom, pruža spokoj i predstavlja idealno utočište.
Da li zbog svoje veličine ili odlične izolacije zvuka, iako se ubraja u jednu od najposećenijih turističkih destinacija Sevilje, nije uobičajeno videti grupu turista koji se slikaju, i park na taj način uspeva da sačuva mir. Za obilazak parka postoji i organizovana
Ostavite vaše mišljenje