Doživi Alhambru 1

„Usađena“ u planinskom predelu Andaluzije na jugu Španije u Granadi, nalazi se jedna magična tvrđava. Njene zidine imaju 37 kula i kao takva odaje sliku vojnog utvrđenja, dok njena unutrašnjost sa svojim palatama i baštama predstavlja ono što je Alhambra danas, najlepše arhitektonsko delo islamske umetnosti. Mesto gde se svetlost, prostor, umetnost, emocije i ljudi spajaju u jedno da bi te otisnuli od sadašnjosti u neki drugi svet u kom nisi živeo, a na koji te Alhambra podseća sa svakim korakom koji u njoj napraviš.

Izgradnja Alhambre je trajala 150 godina, a tajna leži u materijalu koji je korišćen. U pitanju je mešavina gline, peska i kamena koja se uz dodatak vode pretvara u idealnu smešu za oblikovanje. U to vreme, boja materijala od kog je izrađena odredila je i ime grada „Ciudad Roja“ – Crveni Grad. Kako je Granada u XIII veku bila prestonica islamske države (na jugu Iberijskog poluostrva) poznate pod nazivom Reino nazarí de Granada, Emirato de Granada, Reino de Granada u izgradnji Alhambre učestvovala su četiri vladara nasridske dinastije: Muhamed I (1238-1273), Ismail I de Granada (1314- 1325), Yusuf I de Granada (1333-1354) i Muhamed V (1370) i svaki od njih je u njoj izgradio svoju palatu.

1238. godine je početak njene izgradnje, inicirana od strane Muhameda I iz čistog straha i želje da sačuva Granadu od Hrišćanskih snaga sa severa. Arhitekti današnjice tvrde da je odabrao odlično mesto za tvrđavu na visini od skoro 100 metara – brdo Sabika (colina de la Sabika).

Prvo je izgradio Torre de Vela, kulu koja mu je služila kao osmatračnica. Svojom visinom odavala je poruku kako meštanima Granade tako i neprijateljima (cristianos): „Možemo vas odbraniti, ali imajte na umu da smo vaši vladari i da smo moćni“ (Podemos defenderos, pero recordad que somos vuestros gobernantes, somos poderosos).

Za izgradnju kule su korišćene primitivne alatke i Muhamedova prvobitna zamisao je bila da se kula sastoji iz blokova čija je unutrašnjost bila ispunjena sa stubovima i lukovima, kako bi se postigao efekat ulaska svetlosti. Kako je izgradnja napredovala i blokovi se dodavali jedan iznad drugog, tako su slabili stubovi i lukovi koji su bili u unutrašnjosti i počeli su da pucaju. Da se kula ne bi srušila jedino rešenje je bilo popunjavanje prostora između stubova. Kako se na taj način izgubio željeni estetski momenat, kula je dobila svoju jedinu ulogu, a to je odbrana.
Na slici desno je prikazan pogled koji se vidi sa kule.

Na slici levo se mogu uočiti temelji minijaturnog sela u kom su bili smešteni vojnici Muhameda I kao i njegove sluge i ljudi koji su vodili brigu o njemu. Centralna ulica sela je imala 5 skladišta, 13 privatnih kućica, jednu štavionicu, pećnice, jednu pekaru i podrume.

Za vreme njegove vladavine Alhambra se smatrala za „grad u malom“ jer je brojala oko 5 000 ljudi. Taj broj je činila ne samo porodica Muhameda nego i ljudi koji su mu služili. Da bi zadovoljio njihove potrebe kako za hranom tako i za uživanjem napravljene su bašte u kojima se uzgajala hrana i cveće. Upravo tada se javlja novi problem, a to je sprovođenje vode do Alhambre. Kako se reka Darro nalazila ispod Alhambre, Muhamedovi inženjeri su formirali branu (presa) 6 km daleko od Alhambre da bi postigli preusmeravanje vode. Izgrađen je kanal od cigala kroz koji je tekla voda, a za čiju prohodnost je bilo potrebno da se prokopaju tri brda da bi kanal konačno dospeo do cilja tj. do Alhambre.